Kisa suza

Stvarnost..

San...

ili samo Iluzija.

Gde ja to zivim,

u kom paklenom svetu

bez ljubavi,

bez srece

sa suzama koje me bude

sa bolom koji ne jenjava

sa njegovim likom

sto me proganja..

Sve sam u njemu videla

svako novo svitanje..

rec paznje, pogled ceznje

to sam zelela..

Zar sam previse trazila

a sta sam dobila...

Poraz..

jos jedan poraz

koji me slomio

u veo samoce zavio

zivot moj bojom noci obojio..

.

Noci besane,

pune strepnje

nemira

bola...

teze od olova.

Staklenim ostricama seku

nemilice,

bez sazaljenja,

lome..

prazninu ostave.

Koliko bola ,

patnje,

tuge

da podnesu ova krhka ledja

svaka je rec kao led ledena

a ja... 

zivotom zaledjena..

Koliki ceh treba da platim

za mrvicu srece

radosti

za jedan osmeh

blag

topao

umiljat

Pa prokleti zivote

budi mi sestra

brat

Jednom , samo jednom

pruzi mi ruku

povedi me iz tunela tame

Budi mi putokaz ka suncu

cvetnoj aleji

polomi trnovite staze

dosta me  u zivotu prokletstvo i patnja gaze..

Vidis  li me Boze..

cujes li u samoci sobe, vapaj duse moje

koja moli

cvili..

Ruke pruzam

doticem tisinu

paklenu samocu

A boli.. jezivo boli

Ljubav..zar mora toliko boleti

kidati  sve sto je ostalo od mene

pola mene u tebi zivi

a ceo ti u meni

I umrecu.. necu zaliti

poslednjom snagom uzdaha

"Volim te" izusticu..

Nista me nepitajte

nista ne trazite

Samo mi njegov lik istetovirajte...

Izvajajte ruke njegove

usne najlepse,

oci toplije od sunca..

Njega mi nedirajte,

on mi je sve

sve sto imam u ovom  paklenom i surovom zivotu..

Zar je mnogo sto trazim od zivota..........

Vapaj srca..

jecaj duse...

krik u tisini...

tvoje ime doziva..

Ne odlazi.... molim te

zar si slep..trebam te..

Drhtava ruka prazninu dotice

vreli obrazi jastuk mirisu

usne neme ,bolno krvare

sapucem ..Volim te..

Dali ces moci da shvatis

dali ces nekada ovaj bol da osetis..

Ne.. , ne zelim  tebe da boli

neka te osmeh jutrom budi

neka ti sunce miluje obraze

A ja.. ja cu te cuvati

ja cu se za tvoju srecu moliti

senka cu  neprimetna postati

u samoci sobe moje vecno voleti.

Po ko zna koji put....
padam
Po ko zna koji put
poput mrvice zgazena..
Kriva sam...mozda sam stvarno kriva
sto cutanjem se branim
Od cega....od cega se zapravo branim
kad istinu samo dusa zna..
Zasto sudbo lomis
polomljena krila,
zasto bacas kamenje
na vec trnoviti put..
Zasto  si mene izabrala
da nosim bisere oko vrata,
bisere suzama  stvorene..
Zasto si meni dala sjaj u ocima
sjaj koji i nocu svetli
sjaj ,suzama stvoren...
Zasto si mi poklonila osmeh
kad znas sta se krije iza njega...
Dali se igras sa mnom
i ovaj put,
sudbino,progovori...
Sta sam zgresila ,
koga sam povredila
kad zaplacem za leptirom kad ugine
kad suzu pustim
cvet da zalijem
kad suncu se radujem
poput deteta majci u zagrljaj kad poleti..
Zar je to pravda ..
zar je to ono sto si mi dolelila kad sam se rodila
Zar sam osudjena u tudjini da dane brojim
kad cu majku staru zagrlliti
kad cu oca u oci pogledati
bratu drhtavom rukom
radost pokazati..
Zar je to sreca...
zar je to ono sto moram prihvatiti...
ni na nebu ,ni na zemlji biti
Dali si mi sudbino ime dodelila
datum rodjenja odredila
a ipak me samu ostavila..
Ostavila da me lome vetrovi
da me kidaju oluje
da me ruse mecave...
.............................................

Boze...daj mi snage da ne posustanem,

sada.. sada Boze

sada kad mi je najpotrebnija

dok kao pile nemocno trazim krilo majke´

u svetu,meni toliko nepoznatom..

Dok je jecajima dozivam

da me greje svojim toplim recima

da me nezno dotakne

veo tuge sa lica da mi skloni...

Majko,gde si

oce cujes li me

Brate moj jedini ..

ima li koga u ovoj cemernoj noci

Boze....dozivam te...cujes li me ... preklinjem te

krik se prolama u oklopu moje samoce

odzvanja...strasno

jezivo..

Strah me..strah me pogledati napred

strah me ..jer znam sta me ceka..

tunel ..onaj crni tunel iz koga ne umem da izadjem

tunel koji nema svetlosti

tunel cemera i gorcine...

Zasto mi to cinis sudbino.

zasto me bacas o hridi

razbijas...

zasto...kad ne znam zlo naneti

Znas da...jutrima ptice pojim suzama mojim

gresi neciji su na mojim krhkim plecima

uzdignute glave sve podnosim...

Ponosno sam koracala...

i pala...

Srusila sam se nocas Boze moj

nemoc me  oborila

led u zilama potekla..

Nestala sam u oklopu satkanom od bola

nitima tuge izvezenom..

Cuvaj me Boze ..nedaj da mi ruse dom

nedaj me majko iz daleka

pomoli se oce ....

Ne pitaj me nista vise ...

Ne  trazi me u osmehu drugih

Ne zali za onim sto nikad voleo nisi

Ne pozeli nikome sto meni si dao ..

Ja cu  uzdahom prikriti boli

sacuvati ono najlepse,

suzama zivot moj ispisati..

osmehom najlepse jutro pozeleti..

Tiho cu negde koracati za tobom

kao senka u izmaglici ..

plovicu okeanima bez kraja

za tvoju srecu moliti..

A  ne znas koliko se plasim vode

plasim  se...svega

I nikada saznati neces....

jedna kapljica je samo nada

sve ostalo su suze ..

Nestajem, odlazim

nema me  i ne trazite me

sutra sam samo jedan ugarak

jedan uveli list na stablu zivota..

Sutra ce vetar bola da me slomi

necujno odneti u odaje tuge

ostacu sama do kraja zivota

gorkom istinom ispijena.

Kako u kosmaru bola ziveti

do juce veom srece upletena

Kako nemire smiriti,

kako ovo saznanje odbolovati.

Lice s osmehom grceviti bol zamenio

u dusu punu radosti cemer se uselio

Kako nestati,kako umreti

a nikoga time povrediti.

Majcice mila cujes li vapaj

iz daljine mi suze obrisi

rodjena sam bez trunke srece

sama u svetu  nista ne nece.

Oce mili, najmiliji

oprosti detetu svom

nisam kriva, samo sam volela

od ljubavi silne u vatri sam izgorela.

Sve moje sutra njemu sam dala

prvi dah srece osetila

boli majko,boli jako

zar je u zivotu sve prokleto.

I neka me nema,zaliti necu

zivot sam mu moj dala

, umrecu za njim al moliti necu

al uvek na njegovu stranu stacu.

Kad ocaj ,

iz  tisine duse progovori

kad vapaj,

 jecaj bola potiskuje

kad zvuci krivice

 odzvanjaju..

Znaj ....

nisi vise covek koji vredis

nisi vise ono sto si bio

nisi vise niko i nista...

Sad si samo slomljena ruza

bez lista..

bez cvata..

bez zivota..

Ruza koju gazi nepravda

kojoj kidaju i zadnji list

zadnju laticu nade..

Cvet  bez mirisa

 bez sjaja..

I kad me slome sve nepravde ovog sveta

i kad me bace na dno ponora

i kad mi slamku nade pokidaju

i tada cu biti ona ista..

ona ista sto veruje u pravdu.